Јово Г. Поповић - Моја кућа

Моја кућа

Бошку Илачевићу, учитељу и хоровођи у Санском Мосту

Кућа мала, врло мала,

Сред сеоца мирно бдије,

Успомене многе свете

У њедрима својим крије.

Памти дане старе славе,

Жељо врућа;

Сред сеоца мирно бдије

Моја кућа…..

Кућа мала, подум’јенте

Од растова старог дуба,

Даске труле, већ скрхане,

Зид без креча и без стуба,

Дирек буков, испреплетен

Од љескова прућа

покрај горе мирно бдије

Моја кућа….

Кућа мала, кров иструо

Чуваркућа на њем’ лебди,

Маховина санак снива

Баџа мала небу гледи,

А унутра ватра пуцка,

Кључа вода врућа,

Покрај Сане мирно бдије

Моја кућа….

Кућа мала, крај огњишта

Стара мајка сину пјева

Јадованку земље моје,

Што у срцу тугу љева;

Синак слуша, обузме га

Жеља врућа;

Поприштем се часком створи

Моја кућа….

Кућа мала, почађала,

Али срећне дане памти,

У срдашцу дјеце њене

Жарка љубав за род пламти,

Па дође ли срећно вр’јеме,

Жељо врућа;

У пламену биће прва –

Моја кућа….

Сански Мост, 1905.               Јово Г. Поповић

Босанска Вила бр. 17   1905.