Бан Б. Нушић

Породица Бранислава Нушића

Бан Б. Нушић

С последњом траком јесењега дана

Умирала су чеда свјесна снаге,

И бура смрти, огња и вулкана

Тлачила поља наше земље драге!...

Последња плима освете и б’јеса

Запљуснула је Јакшићеве дворе;

И Црна Авет – жељна људског меса

Развила крила на старе мраморе!...

Сутон је плео своје црне траке

Над градом, који од умора спава,

И шумила је ријека крвава.

На разбојишту, гдје младе јунаке

Бог умирања цјеливаше редом,

И ти си смјело пао за Побједом!

Гор.

“Вјесник” Цетиње  бр. 66   1915.

P.S. Пјесма је посвећена погинулом сину јединцу Бранислава Нушића. Бан-Страхиња Нушић је био један од легендарних 1300 каплара. Рањен код Пожаревца и подлегао је ранама. У његовом џепу су нашли писмо адресирано на свог оца Бранислава:

 „Молим онога, који ме нађе мртвог, да ово писмо неизоставно преда адресату“

„Драги Аго, не жали за мене. Ја сам био на бранику отаџбине за остварење оних великих наших идеала које смо сви ми тако сложно проповедали 1908. године. Не кажем да ми није жао што сам погинуо, осећао сам штавише да бих могао будућој Србији корисно послужити, али, таква је судбина. Деда, мама и ти опростите ми. Гиту и Миму поздрави. Твој син Бан"  

Пјесму је вјероватно написао Мићун М. Павићевић

                                    (примједба pobori.com)