субота, 21. новембар 2015.

Милош Видаковић - Раде Неимар



Раде Неимар

Док тиња светлост светиљке уљане
Са ниског свода грађена у луку,
Старински мајстор у дубоком муку
Проводи ноћи трудне и бесане.

Цела је соба у покршу, пуна.
Шестари, пера, књиге на све стране
И хартије су многе разбуцане
Са цртежима и мноштвом рачуна.

И док се вани расула најезда
Најезда ситних светлуцавих звезда,
Дотле у дивној машти уметника

Са свом лепотом, у свечаном сјају,
Моћно се дижу, дижу и рађају,
Мраморне цркве високих звоника.

Милош Видаковић


Књижевни Југ










Нема коментара:

Постави коментар