Звијезди
Сјајна зв’јездо, која сијаш
По ваздугу драгу ноћ;
Сакри за час своје лице,
Јер ми ваља драгој поћ.
А кад дођем драгој дома,
Проспи онда цио сјај;
Јер је мени у љубави
Ведра нојца прави рај.
Ал ако се ђе изгубиш,
Не покажеш сјаја свог;
Пјесма моја никад више
Неће славит лика твог!
Али Риза Даутовић
Босанска Вила бр. 2
1897.
Нема коментара:
Постави коментар