Поводом смрти Војислава Илића
У најљепшем цв’јету од младости,
К’о
пјеснику неумрлом Бранку;
Израскида самрт без милости,
Твој лири звучну жицу танку.
Ти си био, млади Војиславе!
Милогласни славуљ српском гају,
Ал’ ти судба справи в’јенац славе
С анђелима да пјеваш у рају.
Прерано си у вјечност похита!
И замукну у најљепша доба,
Пјесничка ти душа племенита.
Тужним срцем врх хладнога гроба
Кликује ти српска душа свака:
Војиславе! “земљица ти лака!”
У Бару (Црна Гора) 8. фебруара
1894.
Мило Јововић
Босанска Вила бр. 5 1894.
Нема коментара:
Постави коментар