Јово Варагић - Свијет

Свијет

У срцу ми стално, сад тише сад јаче,

Откуцаји бију срца свију људи,

У души ми пјесма свих в’јекова плаче

И уздање трепти толикијех груди.

Из тамних дубина толикијех доба,

И из људских срца, с горчином и сласти

У моје је срце, као у дно гроба,

Сарањено вјерâ, љубави и страсти.

И то свако доба силан одјек има,

Што у души мојој мрачи или с’јева,

И у срцу моме, са варкама свима,

Своју пјесму људство вјековиту пјева.

И ја пружам руке незнаноме Богу,

И царствима вјечним занесено хрлим,

Дрхтавијех руку одвојит’ не могу

И ледену сфингу непрестано грлим.

Јово Варагић, Беч

Босанска Вила бр. 23-24  1910.