Један је народ у Босни
Шетала се два забита царска,
По Сарајву изпред безистана,
Међу собом турски говорили:
“Хала, хала, милом Богу хвала,
Свуд ли има земље у Султана!
Кад бијасмо у медреси царској,
Не знадосмо докле му је царство,
Ни да има у цара Сарајва.
Учили смо по више језика,
Да се море говорит’ с низамом,
А то данас ништа не помаже.
Не може се с Босном говорити,
Јер Босанце тровјернике кажу,
А један
им језик и јазија.
Босна има ага и бегова,
Који с нама једнако вјерују,
Ал’ не знају турски ни бекнути,
Нити знају језик ни јазију.
Босанци су сви рода једнога,
Ма да су им вјере раздвојене,
Опет туђу наполицу неће,
Веће стари језик и јазију,
Из пропалог Немањића царства.”
Забиљ. од Ане Бугариновић Н. Т. К.
Босанска
вила бр. 1 1904.
Нема коментара:
Постави коментар