Перо Г. Јововић - На глас о смрти капетана Јована М. Павићевића на дан 16. октобра 1912. г.

Војничке пјесме

На глас о смрти капетана Јована М. Павићевића на дан 16. октобра 1912. г.

Топ загрмље, пушка плану,

Бардањолта  јека стаде –

Јуриш, кличу Црногорци,

На душмана све устаде! …

Подиже се густа тама,

Изнад села Муселима –

Кроз ту таму, видиш чету,

Сличну сивим соколима….

Иде чета, иде журно,

Кита једна млада борца –

Пред четом се сабља блиста

Поносита Црногорца. –

Иде чета, иде журно,

Док на јаки отпор стиже –

Из пушака огањ даде.

Душманину иде ближе….

Бој се уби, крв се проли

Љеш до љеша пада, гине –

Напр’јед лете храбри синце

Миле наше домовине!...

Пролијећу ка’ орлови,

Гоне клета мусломана –

Не смета их топ ни пушка

Ни бол љути тешких рана –

Бој се уби, крв се проли,

По бојишту глава зјева, -

А Јовану капетану

Оштра сабља јоште сјева!

Немилосно сјече Турке,

Старе српске зулумћаре –

С’јече Јован сјетио се

Повјеснице српске старе….

Сјетио се храброг оца

Милована Перишина

Сјетио се како треба

Да се шири домовина. –

Летио је у бој свети

Као оро поносито –

Међ’ прве је први био,

У најжешћи бој  је хит’о.

Хитао је и доспио

Гдје се ловор-в’јенци плету –

Гдје се момци – храбри борци

Натијечу на освету.

За освету, палих, српских,

Витезова и јунака –

Тужне раје, сирочади

И кукалих њиних мајка.

Доспио је! – плутон пуче –

Из душманских клетих  рука.

Павићевић Јован паде,

Опрости се тешких мука….

Паде Јован, и с њиме је

Четранајест  пало борца –

Из његове храбре чете,

Све бирана Црногорца,

Контић Ђуро ту је пао,

С десет брата Никчевића –

Спасојевић Саво паде,

Са два брата Бацковића. –

Попадоше у том боју,

Ка’ синови прави врли –

Примјер даше, како треба

Домовина да се грли.

У Муселим близу Скадра

Све петнајест који паше

Под зеленом хумком – њина

Тијела се сахранише. –

На вјекове Кир ће причат’

Њину борбу, тешке дане –

А гусле ће уздизати

Њину храброст и мегдане …

Окт. 1912. г.    Перо Г. Јововић са бојишта

Цетињски  Вјесник  бр. 11   1913.