субота, 15. новембар 2014.

Антун Којовић - Књига господину канонику Антуну Ћудину



Књига господину канонику Антуну Ћудину

Пријатељу драги, чинин ти знати
Да вото¹  чаше већ нећу стати.
Шездесет бројим моја годишта;
Не би ми дано знаш чисто ништа.
Подпуно изверших церковну службу:
Дочеках жалост, дочеках тужбу.
У триест и осам годиштах муке,
Не примих друго до срама и бруке.
Све што олтар даје користи ал части,
Ниједна не мога мене допасти.
За не дат мени, и из Косова²
Дозваше попа ткоји не зна слова.
Да сам сраман исповијест не даше
Кад ме изванци за то искаше.
Учих дјечицу млога годишта,
То прође тако, прође за ништа:
Части ал користи не хћеше дати
Рад чеса у Будву ћу се смуцати.
Сагријеших Бога али у скровито,
Не учињех гријеха ниједна очитно;
Бићу учинио као поп нехаран,
Али од ниткога не бих покаран.
Вер у поштења ријечи ми твога,
Имам ли већ живота љуцкога?
Све, пријатељу, чини, ти знати:
Де суди у Будву могу ли стати?
Глав³ ми прије раздерло штене,
Нак⁴ остат служит млађега од мене.
Нада се то њеко, али се вара:
Дочекат неће од мене стара.
Нека се шири нек господује,
Нек ме остави, нек ме не трује.
Ја слушах, учах, нећу ријечи више,
Кад тко посаше мајчине сисе.
Ал за мирање не, није мене,
Видим д’  од оружје носе и жене!
Здраво ми глава, биће ми части;
Арђа ткоју носим с мене ће пасти.
Будви ћу оставит поздрав серчани:
Спомен на једнога попа се стани.
Немоћан леже (ствар може бити)
Тад врата од цркве ће м’ отворити.
А благдан дође, ту није збора,
Дозиват попа ваља из Котора.
Давно се, давно од Будве ћело⁵:
Да град већ није нак да је село.

¹ Итал. Vuoto = празан.

² Овдје Којовић мисли на далматинско Косово.

³Глава.

⁴ Нако = него.


⁵ Хтјело; овдје у смислу: чуло, рекло, видјело, дошло до сазнања итд.






Нема коментара:

Постави коментар