Чежња за славом
Ко за славом тежи, пење с’ на врхунце
Снијежнora брда, кога злати сунце.
Ал’ што с’ више пење све је студен већа,
Ђе је мучно наћи струк мирисна цвећа.
У ниској долини нађеш легло среће,
У високој слави и бриге су веће.
Бар М. Јововић
Поређење
У дјетинству ми смо
слични тако,
Као класје незрело и
лако,
Које у вис диже своје
главе
Док не дође до зрелости
праве.
Кад сазрије земљи се
пригиње,
Тад већ доба озбиљно
почимље.
Oпомена за живот
Користит’ се са пет ствари знади,
Док пет других наступило није:
Са младошћу, — од старости прије, –
Са богатством, — док не дођу јади. –
Здрављем, — док те болест не обали, —
Са одмором, — прије труда, рада —
Са животом, - докле не пострада,
Док гa сaмрт у гробу не свали.
Бар М.
Јововић
Босанској Вили
Чета пала на Павловац мала,
Полетарци нејаки смо били,
Босанка нас Вила млада звала,
Даворија дивна нам омили!
Гусле гуде, српска пјесма цвили,
Дваест и пет љета ње шала,
Постадоше ждраловићи чили,
Омадина као ружа цвала…
Слава Богу и Ђурђеву дану,
Красан данак Србину освану,
Сад Босанска пребијела Вила
По свом Српству шири златна крила,
Она нам је одњихла пилића –
И славуја, а и соколића!...
Вид Вулетић-Вукасовић
"Бока" 1914
Зима
Ој! љута је наступила
зима
У планинским нашим
крајевима.
У Црквицам’ (Опутне
Рудине)*)
Снијer завио брда и
долине! –
Свуда шиба мећава
жестока,
И
не да
нам отворити
ока!
Снијег
брише и
сметове зиђе,
Из
куће
се не
мож’ да
изиђе!
Не
чује се б’јелог стада звонце.
Чобан не муж’ да изјави
овце,
Но у стаји њима сјено
даје,
Да му мило стадо не
цркaje...
Снијег вељи! - стегла
зима љута,
Неда ником пропутити
пута!
Ни отићи до свога
сусједа.
Ох! ово је баш голема б’једа!
По овакој опакој
хладноћи
У школу ми ђак не може
доћи! —
Ох! највише жао ми је
ђака,
Маленијех мојијех
јунака,
Што код школе не могу
да с’ купе,
Што им стоје сада
празне клупе,
Што им драго престало
играње,
Што у школи сад не купе
знање.**)
*) Опутна Рудина је наше племе у Никшићкој нахији, на северној граница Црне Горе; то је планински крај, те је ту народу најглавније занимање – сточарство.
**) Почетком месеца Децебра
– прошле године – пао је био врло велики снег, те за 8 дана није могао ни један
ђак доћи у школу.
Децембра 1899. год. Вукашин Гаговић
Чика Васи, Љубисаву
врлом српском пјеснику
Пјесме су ти бајне.
Њежне, осјећајне.
Мио-миром мире,
Братку љубав шире.
Шире слогу свету
По српскоме свјету;
И у српске груди
Свака наду буди:
Све на боље
дане,
На славне
мегдане,
Што Србина
воде,
Да тражи слободе...
Сваки Србин врли
Твоје пјесме грли...
И чита их радо
Свако Српче младо.
Ти са пјесмом желиш
Да Срба веселиш,
Да му срце снажиш
И муке ублажиш...
О, пјесниче, Чико!
Србинова дико,
Врло си на мио,
Дуго нам живио!...
Црквице (Црна Гора)
Вукашин Гаговић
"Голуб" бр. 2 1901.
