Вукашин Гаговић - Зима

Зима

 

Ој! љута је наступила зима

У планинским нашим крајевима.

У Црквицам’ (Опутне Рудине)*)

Снијer завио брда и долине! –

Свуда шиба мећава жестока,

И не да нам отворити ока!

Снијег брише и сметове зиђе,

Из куће се не мож’ да изиђе!

 

Не чује се б’јелог стада звонце.

Чобан не муж’ да изјави овце,

Но у стаји њима сјено даје,

Да му мило стадо не цркaje...

 

Снијег вељи! - стегла зима љута,

Неда ником пропутити пута!

Ни отићи до свога сусједа.

Ох! ово је баш голема б’једа!

 

По овакој опакој хладноћи

У школу ми ђак не може доћи! —

Ох! највише жао ми је ђака,

Маленијех мојијех јунака,

Што код школе не могу да с’ купе,

Што им стоје сада празне клупе,

Што им драго престало играње,

Што у школи сад не купе знање.**)

 

 

*) Опутна Рудина је наше племе у Никшићкој нахији, на северној граница Црне Горе; то је планински крај, те је ту народу најглавније занимање – сточарство.

 

**) Почетком месеца Децебра – прошле године – пао је био врло велики снег, те за 8 дана није могао ни један ђак доћи у школу.

 

Децембра 1899. год.   Вукашин Гаговић

"Голуб" бр. 2 1901.

 

Вукашин Гаговић - Чика Васи, Љубисаву

 

Чика Васи, Љубисаву

врлом српском пјеснику

 

Пјесме су ти бајне.

Њежне, осјећајне.

Мио-миром мире,

Братку љубав шире.

 

Шире слогу свету

По српскоме свјету;

И у српске груди

Свака наду буди:

 

Све на боље дане,

На славне мегдане,

Што Србина воде,

Да тражи слободе...

 

Сваки Србин врли

Твоје пјесме грли...

И чита их радо

Свако Српче младо.

 

Ти са пјесмом желиш

Да Срба веселиш,

Да му срце снажиш

И муке ублажиш...

 

О, пјесниче, Чико!

Србинова дико,

Врло си на мио,

Дуго нам живио!...

 

Црквице (Црна Гора)

Вукашин Гаговић

"Голуб" бр. 2 1901.

Вукашин Гаговић - На Косову …

На Косову …

На Косову, на бојноме пољу,

На крвавом људскоме покољу, —

Кад је славно српско царство пало

И сунце се јарко заплакало,

Те се свјету тада тужно скрило,

У облаке црне се завило...

Тад на Српску Земљу паде тама,

Паде туга, паде клета чама! —

Многе краје србинске прекрили,

Ал’ не може један, роде мили:

Једну земљу — што се малом звала,

Она, она — није им се дала! —

А та земља — што ’но бјеше мала;

Што је српско име одржала;

На српскоме небу што је сјала;

Што туђину није се подала;

Што је тукла свога клета врага, —

То је наша — Црна Гора драга! —

Ко лав хитра, јуначна, ваљана,

Борила се од Видова Дана

Против свију српскијех душмана,

И силу је добила мегдана! —

Ах! мегдана нечувених прије:

Сјајних, славних!.. ох, и — крвавије!...

И тиме је свом помогла роду,

Уливши му у срце слободу,

Да се нада, да се свагда брани,

Докле опет сину св’јети дани,

Свјетли дани слободе и среће,

Којима се сад ближи и креће...

Цио свијет ц’јени је и штује,

Јер за њену вељу славу чује...

Свак је штује, које човјек прави,

А Србин је понајвише слави...

За то и ја, — о, мој српски роде!

Од свег срца пјевам њојзи оде...

Вукашин Гаговић

“Књижевни Лист”  свеска 4   1901 

Вукашин Гаговић - Књазу Николи

Књазу Николи

Анђ’о мира с новим љетом

Доноси Ти сваког миља….

И с неба те благосиља

Свемогућом руком светом….

О, Краљевско Височанство!

Срећно теби ново љето,

И Краљевско звање свето,

Срећно Твоје Господарство.

Господ моћни испунио

Твоје жеље, наде, снове,

Дуго љета још славио

Здрав и срећан, годе нове….

То је моја жеља света,

И свакога Срба брата,

И свакога српског јата,

Васколиког српског свјета.

О, испуни, благи Боже,

Веље жеље Србинове,

Веље наде, свете снове,

Да Те боље славит може …

Вукашин Гаговић

Глас Црногорца  бр.2  1901