Мило Јововић - Поздрав “Голубу”

Мило Јововић

Поздрав “Голубу”

Четврт в’јека од кад шириш крила,

Гдје се српски говори и дише;

Харнас су ти твоја Српчад мила,

Па т’ љубезно свуда пригрлише,

Јере си им младе душе храна,

Одвраћаш их од злоћа и мана’.

Што је часно, што је Богу драго,

То из тебе научити могу,

Род да штују, језик – своје благо;

Жарку љубав, братиствену слогу.

За тај наук и знање честито,

Харни смо ти “Голубе” вјечито.

Па желимо, да за много љета,

Ти похађаш соколиће младе,

А они ће к’о  пчела из цвета,

Твојим штивом душу да засладе:

Да им срце буде племенито,

Харни смо ти “Голубе” вјечито.

А сад топло још молимо Бога,

Српчад мила, соколићи сиви:

Чика-Јову на многаја многа,

Свемогући да дуго поживи,

И нека му све труде награди,

Што полаже за нараштај млади.

Бар                      Мило Јововић

“Голуб”  бр. 2    1903.