четвртак, 25. јануар 2018.

Мило Јововић - Лажно пастирче



Лажно пастирче
(Из приче)

Ко једанпут слаже, други пут му се
не верује и кад истину каже.   Н. П.

Пошљедице лоше бивају од лажи,
Ето један примјер навести ћу сада,
Па нека вам децо опоменом важи:
У гори је пастир био код свог стада.

А под самом гором тежаци радили,
Па на једном чују уплашено дете,
Као плачућ’ зове, да би добри били
У обрану стада да му брже слете.

“Помагај, помагај вук ми овце коље!”
Пролама се усклик немирног пастира.
Хитају тежаци, све што могу боље,
Да изгоне вука што у стадо дира.

Кад стигоше тамо, стадо мирно пасе,
А лукави дечко грохотом се смије.
Уморни људи враћају се на се
Преварени бјеху – вука било није.

Није прошло много, тежаци су исти
Једно јутро рано косили у поље,
Ал’ сад више н’јесу били тако листи,*)
Да прискоче тамо, где вук овце коље.

Узалуд пастири, иза свега гласа,
У помоћи виче, преклиње и зове,
Ни од кога нема помоћи ни спаса,
Сваки мисли да су опет лажи нове.

Вук пограби овцу, па оде у страну;
Пошљедица лажи све је томе крива.
Презирите децо, увјек ону ману,
Чувајте се од ње, к’о од грома жива.

Бар                        Мило Јововић

*) Листи: брзи.



“Голуб” бр. 7    1904.














Нема коментара:

Постави коментар