Мило Јововић - Књига

Мило Јововић

Књига

Није доста да само читамо,

Но дух књиге треба да познамо.

Нашу душу штиво ће да кр’јепи,

Ако у њој има плода л' јепи.

Познаника имадемо доста,

Пријатеља правих пуно мање;

Тако исто има доста књига,

А све н’јесу вp’једне за читање.

Бар    М. Јововић

"Голуб" бр. 17   1901.

Мило Јововић - Косовска опомена

Мило Јововић

Косовска опомена

Сви већ знате Српчад мала,

На Косову што се збило;

Како нам је са неслоге

Пострадало Српство мило.

Моћ и слава српског рода,

И његова сјајна круна

Са неслоге и издајства

На Видов-дан паде туна.

Цар Лазара, Обилића,

И без броја великана;

Косово је прогутало

Немилога тога дана.

Ал’ нека нас Српчад драга,

Тјеши увјек нада мила;

Да смо тићи са Косова

Да и нама расту крила.

Па да ћемо једном моћи

Милошевом силном снагом,

Осветите лазаровце

Што крв даше роду драгом.

Само Српчад моја мила,

Сви молимо благог Бога:

Да међ’ нама прво мјесто

Заузима света слога.

Па ће слава српском роду,

Ускрснути опет жива,

Као што је некад била

У времена Душанова.

Бар (Црна Гора)    Мило Јововић

“Голуб” бр. 11 и  12   1895.

Мило Јововић - Братимска љубав

Мило Јововић

Братимска љубав

Посвећено моме драгом пријатељу И. Костићу

Залуд пакост клета о неслози ради,

Да међ’ браћом сродном мржњу распростире,

Раздором да ц’јепа и злу да се слади;

Али братска љубав никад не умире.

Вода крвца није, мајка нам је иста,

Она свијех грли једнакијем жаром,

Вјера је у љубав и у срца чиста,

Једна је молитва пред светим олтаром.

Ено онај очи пут небеса диже,

Раширеним рукам’ Створитеља моли;

Они опет главом пригиба се ниже,

Сам Бог знаде чији ј’ пред њим вапај бољи.

Вјером својом дакле свак Творца нек слави,

А брат брата нека правим срцем грли,

Кад је у невољи нек’ га не заборави,

Одма нека к њему брзим кроком хрли.

Мој брат да ми страда? – нека тако рече –

Са њиме ћу и ја да дијелим јаде,

Вјера нам је љубав и крвца што тече,

Оћу и ја пасти гдје ми братац паде.

Једне дакле мајке ми смо синци прави

Ако нам се вјера дијели у троје.

Зашто братац брата да мрзи и дави,

Да му се злу слади весели и поје?

Разгонимо дакле себичност и злобу,

А пригрлимо чврсто братска срца наша,

Врзимо је с’ себе у дубоком гробу,

Боље ће нам пријат’ тад братимска чаша.

Радо ћемо тада постић’ нашу мету,

А пакосном врагу што нас криво гледа:

Трн у оку биће када види свету

И братимску љубав међу српска чеда.

Материнска љубав свршит’ се не даде,

Само слога када уза љубав пр’јења,

Тад можемо стално бити пуни наде

Вазда постојани као тврда ст’јења.

Ој, мол’мо се Богу сви у сложном гласу

Вјечно да узтраје љубав међу нама:

Јер тим путем само кораача се к спасу,а

Ето ово учи нас и вјера сама.

Роду срећа без тог не може да цвати,

Омладино српска узданицо рода,

Моћ и снагу треба свуђ љубав да прати

Онда тек ће стићи она жељна згода.

Јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора,

А њу Србин чека и дочекат’ мора.

У Бару (Црна Гора), 1896.

Мило Јововић

“Голуб” бр. 22   1896.

Мило Јововић - Домовини

Мило Јововић

Домовини

Мила си ми домовино

Па те за то љубит морам,

Мила си ми па се дичим

Са јуначким твојим горам’.

Мило ми је твоје ст’јење

И долови и врлети;

Што су крвљу покапани

За слободу и крст свети.

Мили су ми соколови

И змајеви огњевити,

Што на твоје голо ст’јење

Остали су гњезда вити.

Миле су ми твоје виле

Планинкиње, које знаду

Да у борби и невољи

Рањенику помоћ даду.

Ах сврх свега мили су ми,

Кад си тако балгодатна;

Па те љубим домовино

Слободицо моја златна.

У Бару (Црна Гора) 1892. 

Мило Јововић

“Голуб” бр. 3   1893.

Мило Јововић - Не плашим се…

Мило Јововић

Не плашим се…

Ја сам Србин, челик љути –

Не плашим се туђе силе,

Српкињу сам мајку сис’о;

Српска крв ми ври кроз жиле.

Па нек душман у свом бјесу

Пери, сипље стр’јеле своје;

Не плашим се, јуначко је

У прсима срце моје!

Завјештај ми прађедова

Окријепи моћ и снагу,

Да се борим, да с’ опирем,

Домовину бранит’ драгу.

Налаже ми дужност света,

Да не клонем духом, снагом;

Но да гинем за слободу

Тим најљепшим српским благом.

Па сад да се кога плашим,

Бих ли с’ мого Срб већ звати?

Не дај Боже! би ме тада

Проклињала српска мати.

Вјеран дакле роду бићу,

И за њ’ крв ћу моју лити:

Ал’ никада до вијека

Страх ме неће с тога бити.

У Бару, (Црна Гора) 1895.

Мило Јововић

“Голуб” бр. 13 и 14   1895.

Мило Јововић - Поздрав роду

Мило Јововић

Поздрав роду

Здраво роде српски роде

Колијевко соколова!

Синула ти стара слава,

Силна слава Душанова!

Здраво роде мили роде,

Гријало те сунце жарко!

У теби се хиљадили:

Змаји љути Милош, Марко.

Здраво роде дични роде

Слобода ти увјек сјала,

И ускрсла величина

На Косову што је пала!

Здраво роде поносити,

Узор славе и прегнућа!

У побједи штитила те

Божја рука Свемогућа.

Здраво роде мученички

Што се људском крвљу купаш,

Да од светих аманета

У ничему не одступаш!

Здраво роде слатки роде

Мили рају жића мога,

Са приморског овог краја

Прими поздрав сина твога.

Бар (Црна Гора)      Мило Јововић

“Голуб” бр. 2   1896.