Преко света
Све се губи
прошлост црна,
Свет ће опет
тему стару:
“Што у песми
песме није?”
Зато сваком
критичару
Посвећујем
строфе двије:
Моја душа
никад неће
Преболети
јаде горке:
У изгнанству
преко света;
Слом,
несреће и поворке …
Прешао сам
сто градова
И стотину
мореуза;
И све моја
срећа плака…
Зато ми је
морем суза
Окупана
строфа свака!...
“На рекама Маћедонским”
Димитрије М. Јефтовић-Полимац
Племенитим Кћерима Албиона
Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,
Вама, добре, племените кћери славног Албиона,
Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.
И вазда Вам на великом милосрђу благодари.
Војиште. Писац.
Нема коментара:
Постави коментар