понедељак, 30. јун 2014.

Филип Ј. Ковачевић - На једноме гробу

На једноме гробу

Краћи живот - краће патње,
Мања мука св’јета овога; -
Благо томе ко издахне
У цвијету жића свога!

Оставе га празне жеље,
Празне наде, - брига тешка;
Њих се стану други мучит’,
А он миран у гроб лешка.

Каквој мети човјек лети
Испод ига из тељига? -
А залогај понајслађи
Присједе му, - удави га! ….

Јеси гледа’ у прољеће
Оно силно божје цв’јеће? -
А кад зрењу дође згода, -
Само шака гњила плода! -

И наша је судба така,
Судба тешка, наопака:
Чили, једри, пуни крви,
Па до мало - земља, црви! ….-

Умири се! - Чежња, брига
И вас напор бадава је;
Сан је живот, лаж је свијет,
А смрт сама истина је.

Видиш: сваки уга’  пунан
Плача, суза и лелека, -
Још да добре смрти није,
Не би свијет има’ л’јека.

Цетиње  13. Марта  1890.

Филип Ј. Ковачевић


Глас Црногорца 18-III-1890







Нема коментара:

Постави коментар