Кад се свршила крвава бардањолска
битка дошао је ред, да се укопавају јунаци који пролише велику крв за добро
свога народа и Отаџбине, и Црногорке су нашле за дужност, да се опросте са
својим мужевима и изговоре последње „збогом“. Милица Мирка Николића из Пажића
из племена Бјелопавлића, чувши да јој је муж погинуо на Бардањолу од
непријатељске гранате, и извештена, на ком је месту погинуо, није могла
прежалити мужа, пошла је одмах да се опрости са својим јунаком и мужем...
„Ево
дођох да те виђу
мој
Соколе!
„Да ти
видим мртву главу
дична
главо!
„Да т`
ожали вјерна љуба
тешко
мене!
„Да с`
опростим с` својим
другом
несрећница!
„Да т`
цјеливам мртву главу
еј
јуначе!
„Да с`
растанем овђе с тобом
твоја љуба!
„На
крвавом Бардањолу
еј
јунаци!
„Ђе
погибе силна војска
дична
главо!
„Многе
њене војсковође
храбре
вође!
„Сунце
зађе Црној Гори
земљо
мала!
„Неста
многих соколова
дичне
браће!
„Све
Бардањол страшно зави
освећени!
„Па и
твоја дична глава
паде
овђе!
„Ђе и
многе твоје браће
ах шта
их је!
„Броја
нема дичних глава
еј мој
Мирко!
„Све
увале страшне крију
див
јунаке!
„Командире
официре и војнике
соколове!
„Што
падоше бранећ` земљу
од
некрсти!
„У
јунаке соколове
спадаш
и ти!
„Твоју
мртву главу гледам
спомињем
те!
„У
спомену жалим сваког
храброг
борца!
„Дичног
младог Црногорца
мога
брата!
„О мој
Мирко, моје сунце,
спавај
мирно!
„Љуба
тебе не остави
да т`
не види!
„Мртву
главу да цјелива
свога
друга!
„Ја ћу
отић` својој кући
празној
кули!
„А
отићи у Пажиће
мало
село!
„И
јавићу сељанима
да си
мртав!
„Да
Бардањол тебе сакри
соколови!
Сваки
ће те живи жалит
дичну
главу!
„И
помињат твоје име
ој
јуначе!
„Ево
главу сад ти стављам
у гроб
ледни!
„Да
почиваш с многом браћом
у
земљици!
„А ја
идем, остављам те
срце
моје!
„Мирно
спавај дични сине
Црне
Горе!
„С
браћом дичном из Србије
све
освети!
„Што се
српско некад звало
да је
опет!
„Вјечан
помен јунацима
у
народу!
„Србијанцу,
Црногорцу
храбро
палим!
„За
слободу потлаченог
робља
српског!
„Које
пишти вјековима
под
окове!
„Од
тиранске руке гадне
Азијата!
„Нек`
је лака српска земља
јунацима!
„Осветлаше
народ српски
част да
им је!
Илустрована ратна кроника..., 4 (17) јул 1913, св. 37, стр. 300, 301.
Нема коментара:
Постави коментар