Приказивање постова са ознаком Bjelopavlici. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Bjelopavlici. Прикажи све постове

субота, 26. март 2016.

Књаз Мирко - Бјелопавлићима



Књаз Мирко - Бјелопавлићима

“Примајући заповедништво над зетско брдском бригадом Кнез Мирко је на Коплику своје витезове поздравио овако:


Бјелопавлићи!

Краљ Господар, мој Отац, из Његове велике љубави према вама, послао ме да примим заповједништво ваше бригаде. Он је увјерен у вашу послушност као и у ваше јунаштво. Рекао ми је при кретању: “Чувај ми Бјелопавлиће, то језгро моје војске и државе, да без потребе не изгине, а гдје буде потреба домовини, погини и ти с њима”. Заповједио је да се не утркујемо с другијем бригадама, већ тачно да се држимо заповиједи команданта зетског одреда, мојега брата Престолонасљедника, па ће Бог благословити наше оружје и напоре.

Бјелопавлићи!

Ево нас на погледу града и дворова силнога Махмут Паше Бушатлије чија сила посрну под Мартинићима, пред вашим храбрим дједовима и апостолском клетвом Светога Петра Цетињскога, који му је поручивао: “Прођи ми се, брдске сиротиње, па ћу ти хата потковати”. Крочимо данас, браћо, са благословом нашега светитеља супрот града Махмута Везира, али не да у њу унесемо крвави мач и пожар, без потребе, но да нам га Бог досуди без жртава, јер их је доста већ било и на Дечићу, гдје је младост брдска показала што је сјај оружја и како се хране преданија јунаштва племена Бјелопавлићскога, које имам част данас предводити.

Живјели Бјелопавлићи!”

“Балкански рат”  бр. 17  1913.






понедељак, 29. јун 2015.

Епитаф Борку Бошковићу





Епитаф
Борку Бошковићу

Силе мрачне у дане облачне,
Мој витеже, из бусије реже …
Мушки паде свака глава млада,
Која није слуга реакције …..

Култ Нерона, гласом Цицерона,        
Горски вуче, до папуче свуче;
Диже маску са лица тирјанску,
Бјесном тигру! Откри кобну игру

Демагога против рода свога,
Код Шарене Плоче жиће доче;
Крд  демона, за љубав Нерона,

Из сумрака, из грма, из јарка,
У ноћ густу ко Мефист - Фаусту,
Приступише, мучки те убише.



Убиство учитеља Бошковића

Са Цетиња смо јуче добили овај извештај:
“Један од најбољих и најспремних учитеља у Црној Гори, Борко Бошковић, из Бјелопавлића, нађен је 6 ов. м. мртав под мостом на ријеци Сушици код Данилова Града. Бошковић је убијен једним пушчаним метком под само грло а другим у лево слепо око а затим му је цела глава разбијена каменом.
Ово је убиство извршено на мучки начини изазвало је међу Бјелопавлићима велико огорчење. Чим је Бошковић нађен мртав доствљено је полицији на Даниловом Граду, али како полиција није хтела предузимати никакве истраге  по овом грозном убиству које је, како се тврдо верује, она и приредила, то је читаво племе устало у потеру и трагање за разбојницима. Разбојници су похватани и то два жандара са Дан.  Града. Један од жандарма пред целим племеном признао је да су убиство извршили по наредби са Цетиња; други није хтео признати.
Са Цетиња послат је владин човек да води истрагу по овом делу.
Пок. Борко Бошковић, био је ватрени присталица Н. Странке. Било му је тек 23 године.
Томановићева влада умочила је руке у крв једно честитог човека.”


„Штампа”   број 257  1907.









понедељак, 28. новембар 2011.

Нарицање једне Црногорке

Кад се свршила крвава бардањолска битка дошао је ред, да се укопавају јунаци који пролише велику крв за добро свога народа и Отаџбине, и Црногорке су нашле за дужност, да се опросте са својим мужевима и изговоре последње „збогом“. Милица Мирка Николића из Пажића из племена  Бјелопавлића, чувши да јој је муж погинуо на Бардањолу од непријатељске гранате, и извештена, на ком је месту погинуо, није могла прежалити мужа, пошла је одмах да се опрости са својим јунаком и мужем...

„Ево дођох да те виђу
мој Соколе!
„Да ти видим мртву главу
дична главо!
„Да т` ожали вјерна љуба
тешко мене!
„Да с` опростим с` својим
другом несрећница!
„Да т` цјеливам мртву главу
еј јуначе!
„Да с` растанем овђе с тобом
твоја љуба!
„На крвавом Бардањолу
еј јунаци!
„Ђе погибе силна војска
дична главо!
„Многе њене војсковође
храбре вође!
„Сунце зађе Црној Гори
земљо мала!
„Неста многих соколова
дичне браће!
„Све Бардањол страшно зави
освећени!
„Па и твоја дична глава
паде овђе!
„Ђе и многе твоје браће
ах шта их је!
„Броја нема дичних глава
еј мој Мирко!
„Све увале страшне крију
див јунаке!
„Командире официре и војнике
соколове!
„Што падоше бранећ` земљу
од некрсти!
„У јунаке соколове
спадаш и ти!
„Твоју мртву главу гледам
спомињем те!
„У спомену жалим сваког
храброг борца!
„Дичног младог Црногорца
мога брата!
„О мој Мирко, моје сунце,
спавај мирно!
„Љуба тебе не остави
да т` не види!
„Мртву главу да цјелива
свога друга!
„Ја ћу отић` својој кући
празној кули!
„А отићи у Пажиће
мало село!
„И јавићу сељанима
да си мртав!
„Да Бардањол тебе сакри
соколови!
Сваки ће те живи жалит
дичну главу!
„И помињат твоје име
ој јуначе!
„Ево главу сад ти стављам
у гроб ледни!
„Да почиваш с многом браћом
у земљици!
„А ја идем, остављам те
срце моје!
„Мирно спавај дични сине
Црне Горе!
„С браћом дичном из Србије
све освети!
„Што се српско некад звало
да је опет!
„Вјечан помен јунацима
у народу!
„Србијанцу, Црногорцу
храбро палим!
„За слободу потлаченог
робља српског!
„Које пишти вјековима
под окове!
„Од тиранске руке гадне
Азијата!
„Нек` је лака српска земља
јунацима!
„Осветлаше народ српски
част да им је!

Илустрована ратна кроника..., 4 (17) јул 1913, св. 37, стр. 300, 301.