Новица Николић - * * *

* * *

Ноћи тије

Вео крије,

Осамљене,

Замагљене:

До, дубраву, поље, гај;

А кроз гране,

С горске стране,

По ливади

Мјесец млади —

Разасуо бл’једи сјај.

И с литица

Ноћна птица

Залепрша

Преко крша

У вечерњи тихи сјен;

Ал’ угину

Кроз тишину,

С много бола,

Преко дола,

Милозвучни пијук њен!...

Да л’ ће мети

Да одлети,

Ил’ ће с пута

Да залута

У далеки туђи св’јет...

Ил’ ко моја,

Без покоја

Жеља млада,

Пуна нада

Кад у незнан пушти лет!...

Оногошт        Новица Николић

“Луча” 1898

Новица Николић - Молитва

Молитва

Творче васионе,

Мрака, свјетлости,

Тихе вјечности,

Знања, мудрости,

Неисцрпних врела,

Сакривених дјела,

Лудила и маште,

Неиспитних тајна,

Охолости таште,

Простора бескрајна

И вјечите стазе,

Куд еони слазе

Неизбројно пута,

Као низ минута...

Недај да клоне

Наш народ мили

У мрској сили:

У бездан стрми

Пред гњев што грми,

У пропаст ада,

Пакости, јада,

Порока, бола,

У дјела срама,

Што крије тама

Лажних идола!..?

О недај!...

Погледај

Славна потомства,

Спаси их ропства;

Улиј им моћи

Сред црне ноћи,

Зовни их по гласу!

Пружи им руке —

Нека се спасу,

Нека се тргну

И вјечне муке

Окове свргну! —

О вишња Сило!

Под твоје крило

Заштити нас;

У наше груди

Слогу разбуди,

Циљу и мети

Стазу посвети —

Буди нам спас!...

Оногошт

Новица Николић

“Луча” 1898