В. С. Јанковићу
(Одговор на песму “Косово
дивно, Косово славно!”)
Историју нашу често читам
И овако самог себе питам:
Кад смо браћа што се и дан данас
Убојите стреле шаљу на нас?!
Баш у часу кад чекасмо брата:
Да се једно коло братско хвата!
До Косова ми смо једно били,
Од Косова нисмо с’ разбратили!
Пет векова другом робовасмо
И час светли храбро дочекасмо:
Кад грунуше Срби с четир’ стране
Да донесу роду ведре дане!
И прхнуше ко соколи сиви,
Цео свет нек види да су живи!
Словенска их охрабрила Вила,
Тиранима саломише крила:
Побеђени и немоћни леже,
Остатак им војске се разбеже!
Несносни нам попуцаше ланци,
И Слободе освануше данци!...
Три се брата у јединству грле
И под један братски бајрак хрле!...
Неприлика што међ њима било
Братски се је лепо опростило...
Србин свима руку братску стеже,
Једна љубав сву тројицу веже!...
……………………………………………….
За све што нам српска војска дала
Кличемо јој братски: ”Слава!... Хвала!”
После славно стечене Слободе
Оштрица нас Твоје стреле боде!...
Чућеш, брате, о чему се ради:
Ћорду бритку само Ти не вади!
Као витез пев’о си не давно:
“Косово дивно, Косово славно!”
И прекрасно песма Твоја тече,
Док нас овде љуто не опече:
“Сећамо се оних славних дана,
Кад јурнуше Срби са свих страна
Стремом страшних планинских орлова,
Да потраже покрај Куманова
……………………………………………….
……………………………………………….
Ах, не могу песму читат, даље,
Пара срце па ми мисо стаје!
Речи Твоје помишљат’ не могу,
Јер ремете међу браћом Слогу.
Зар Ти не знаш, брате и Србине,
Да смо и ми од Твоје родбине?!
Башка Турци, башка муслимани,
Башка Срби а башка хришћани;
Трију вера рода нашег има,
Ова груда драга нам је свима:
Сви смо за њу веке крвцу лили,
Док смо гнездо своје ми савили!
Од душмана још нам ране теку,
А од стрела Твојих страшно пеку!...
Мржња, брате зближити нас неће
Љубављу се брат с братом сусреће...
Нема коментара:
Постави коментар