Протојереју Радојици Поповићу
Појави се Радојица
Да наново нешто створи,
Нико нема да му српски
Добро јутро проговори.
Погледује око себе:
Л’јево, десно, на све стране,
Ал’ никога нема свога
Да у сусрет њему стане.
Дужност нам је залуд била,
У оваквим приликама
Примит Проту, кад из ропства
Дође јадан међу нама.
Мученик је ово прави,
Грехота га видјет бјеше.
На њем’ старо одијело,
Јер немаше ништа љепше.
Поче вршит обавезе
Међу Србе православне,
Негдје крсти, негдје вјенча,
И пролази скромне дане.
Умио се показати,
Знао нужде да сакрије,
Изгледаше као да је
Од краљевске фамилије.
Доби добре пријатеље
И у земљи, и у влади,
Борбе су му да за Српство
Створи нешто и уради.
За тринаест пуних љета
Служи Прота на све стране
И у борби он проводи
Мученичке своје дане.
Радио је без престанка,
Носио је собом жеље:
Да поучи, да помири
Завађене пријатеље.
Радио је дању, ноћу,
И за одмор он не мари.
Увек народ навођаше
Православној српској ствари.
Не да мржња да се шири,
Већ у слогу народ враћа,
Да у чисту љубав живе
Ко рођена права браћа.
Припов’једа да оставе
Политику и подвале
И да у мир уживају
Колоније наше мале.
Са мудријем говорима,
На скупове и на славе,
У средину душе наше
Ули сјајне утицаје .
Без престанка, неуморно,
Борбу води све до конца.
Бог зна кад ће родит’ мајка
Оваквога Црногорца.
Не могу ти описати
Све врлине, стари лаву,
Борбе су ти вазда биле
За слободу и за праву.
Хвала Богу, одмори се,
О, витешки свештениче,
Огледало браће Срба,
Крволока осветниче!
Лука М. Гвозденовић
Санта Фе
Аргентина
Милорад
Т. Ћулафић “АРГЕНТИНСКИ OСВЕТНИЦИ”
Нема коментара:
Постави коментар