Кроз туђину
Ја те свуда
тражим, по туђини свој,
Тебе нигде
нема, јадни доме мој.
далеко сам
заш’о у непознат крај, -
Давно ме је,
давно, оставио рај!
Ја не чујем
птица умиљати хор,
Где облаке
пара: смрча, јела, бор,
Ту одавно
цвећа не уживам мир,
Где се мој
Лим слива у зелени вир!
Кад ли ће ме
срести твој зелени брег,
Да народа
свога ту пободем Стег?
Црни су ми
дани као свака ноћ,
О кад ли ће
једном наш састанак доћ?
Ја те свуда
тражим по туђини свој,
Тебе нигде
нема, дивни доме мој! –
Учини ми,
Боже, свим жељама крај,
Да што прије
нађем изгубљени рај!
“На рекама Маћедонским”
Димитрије М. Јефтовић-Полимац
Племенитим Кћерима Албиона
Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,
Вама, добре, племените кћери славног Албиона,
Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.
И вазда Вам на великом милосрђу благодари.
Војиште. Писац.
Нема коментара:
Постави коментар