Закопаше те, наша слико давна,
Скрише те шаром коранових сура,
А поврх дође Запада боја сура
Ко беда душе, ил’ ко судба кивна.
Кћи царева нам залуд моли Бога,
Аждаја страшна из језера тмура,
Мучи је, дави, под канџе је гура,
Мори је смрћу, дугом столећа многа.
Ал’ она вечно млада као нада
Мре, ал’ и кроз смрт на витеза чека,
Ко сунце сјајна и тако далека,
На бељцу, брзом ко пролећна река.
И гле, кроз вера и царство руине
Излеће Ђорђе да врагу главу скине.
* У сада католичкој цркви у Барбалуши пред
Скадром српски војници пронађоше испод католичког и турског слоја малтера
старинске иконе српских светаца, од којих особито лепу св. Ђорђа.
Босанска Вила бр. 10 1913.
Нема коментара:
Постави коментар