Јован Ђ. Зорић - Новак Рамов

Новак Рамов

Знате л’  једну земљу опјевану

Због њезине славе и јунака?

Из те земље на свакоју страну

Чу се име Рамова Новака.

Сури оро на облаку

Има царство у висини,

А царство је том јунаку

На литици у планини.

Ту држећи јатагана љута –

Вјерна друга, пратиоца мила –

Чека јунак на сред друма-пута,

Да душманска туд нагрне сила.

А кад бојна тама пане,

Јурне јунак на јунака,

Нема тога, ко да стане

На бојишту пред Новака.

Куд он креће, у гомилу збија,

Десном руком дивна чуда твори,

Оба крила душманину свија,

Само тако лав се љути бори.

А ако ли од свуд грне

Душманина сила љута:

С јатаганом соко срнê

И прокрчи себи пута.

Колико је у години дана,

У толико био је бојева,

Тридесет је добио мегдана,

Гдје крв тече и јатаган с’јева.

О соколе, Црногорче,

Не ће ти се слава скрити,

У твом роду, челик-борче,

Вјечан ће ти спомен бити!

А дође ли опет страшна војна,

Тама пане и душман поврви:

У сред крвце и крешева бôјна

Рамов Новак биће понајпрви.

У Сарајеву, 24/XI.  1899      Јован Ђ. Зорић

Босанска Вила бр. 19   1901