среда, 22. јул 2015.

Вид В. Вукасовић - Пјеснику Алекси



Пјеснику Алекси

Ево сам се подмладио, брате,
Јербо пјесник никада не стара;
Сад му цв’јеће а сад трње цвате,
Пјесник ти је без варке и квара.

Он поштено срдашце отвара,
Па нека га све невоље прате,
Нити лаже, нити се удвара,
Јер на св’јету нема праве плате….

Мој Алекса, рђаво је доба,
Све је чемер, ненавист и злоба,
Само пјесма, потиштена, пуста,
Јесте усклик из божијех уста,
Она слави јадника и роба,
Подиже га и мртва из гроба!

На Илиџи, мјесеца јула 1902.

Вид В. Вукасовић


Босанска Вила бр.  14-15   1902








Нема коментара:

Постави коментар