Приказивање постова са ознаком Veljko Radojevic. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Veljko Radojevic. Прикажи све постове

среда, 29. мај 2024.

Вељко Радојевић - Majka Crnogorka






 

Majka Crnogorka ili boj na Fundini, u Kučima 2. Avgusta 1876

 

Prameni se magle dižu kraj varoši Podgorice.

Tutaji, huči mrko st’jenje, gordi visi i litice –

To s’ Mustafa paša diže, koj’ golemu vojsku broji,

Na malenu Crnu Goru, da je satre - da j’ osvoji;

Prema turskoj sili stoji samo šaka ljuta borca:

Pet hiljada, ništa više, al’ sve mrka Crnogorca,

Što mu ništa put ne pr’ječi na dušmana kada kine,

Što veselo s jataganom u desnici muški gine,

E se bori za ideal, koji čuda božja stvara –

E se bori “za krst časni” i “za zdravlje Gospodara”!

 

***

Zaciktaše tanke puške i krvavi boj se zače,

Gdje Pejović soko Gjoka s trista druga Turke nače;

S druge strane zmaj Miljanov, uz Kusovca drug serdara,

K’o Obilić na Kosovu, od Turaka čuda stvara ....

Al’ u času presta tankih žeferdara fijuk, cika

Zam’jeni ih Crne Gore sokolova gromka vika:

“Juris! napr’jed ko je vitez! Haj sokole Jole, Simo!

Evo zgode!..... Za krs’ časni, da Kosovo osvetimo!”

Povadiše s’ jatagani, pom’ješaše s vojske dvije,

Nasta tutanj bojne sječe, potokom se krvca lije!

Ko je samo ikad gled’o u jurišu Crnogorce,

Vidio je one slavne teprmopilske ljute borce....

Sve po redu šance turske osvajahu Crnogorci,

Najkrvnijom sječom goneć’ Turke b’jeloj Podgorici.

Umorena turska vojska bježala je spora kroka,

Gonjahu je div-junaci, kakve ragja Crnogorka,

Pa videći mrki vuci da se Turci sporo kreću,

Birali su tikve gole - ovu hoću, ovu ne ću,

Turci jadni vikat sta’še: Aman, aman, besa besa! *) -

Al’ uzuman - srpski handžar željan bješe turskog mesa.

------------------------------------------------------------------------

Za šest hiljad turske vojske, što pogibe u tom boju,

Tisuć’ mrka Crnogorca položiše glavu svoju. –

Slava će im vječno sjati, kao onim s Carev-Laza,

 Jer junački pogiboše “za krst častni” i “za knjaza!”

 

***

I prestade bojna sječa, i nastade teška vriska

Po razboju - grozi samoj!- ranjenika, mučenika....

I noćca je raširila polucrna svoja krila,

Pa, gledajuć turski poraz, od miline suze lila.  

Crnogorci staše tražit’ po razboju braću svoju,

Da ranjenim rane blaže, poginule da opoju,

E kad sjutra rubin-zora na istoku plavom stane,

Po novo će sokolovi da kosovske l’ječe rane....

 

***

Prema kršnoj Orjoj Luci, gdje vojeni savjet bješe –

Okle oko Gospodara tursku silu motri ljepše –

Hrlila je jedna s’jenka, ne pazeći jaz, liticu,

I, kad prigje malo bliže, razpoznaše pokajnicu:

Po licu joj vigjaše se da joj grudi tuga para....

Okle ide? Kuda li će?.... pravo stanu Gospodara.

U rukama nosi šišu maramicom obmotanu -

Nosi pića za  podušje poginulih na megdanu.

Ugje u stan Gospodarev, pa mu mirno pričat stade,

Pet sinova na bojištu u Kučima da joj pade.

Tješio je sam Gospodar - da joj j’ lakša tuga gorka-

Da podnosi teške rane kao prava Crnogorka…..

“Gospodaru, meni nije tol’ko žao gjece moje,

E su hrabro pála za dom i za l’jepo zdravlje Tvoje;

Još, u ruke božje, imam do petero unučadi –

Slatko piće, da m’ po starost ovaj gorki život sladi;

Brižno će ih gajit’ baka do junačkih muških dana,

Dok do konja ne dorastu, ne dorastu za megdana,

Pa kad, knjaže, zovneš u boj sokolove sive svoje,

Spraviću ti vjernu sliku poginule gjece moje”....

Sa ponosom tako reče al’ njena je tuga gorka-

Nek se znade čime vida rane majka Crnogorka!.

 

Veljko Radojević

 

*) U srpskom prijevodu:”Zaklinjem te, daj mi vjeru!”




Sloboda Br. 30  April 27 1901.








          



петак, 13. јануар 2023.

Вељко Радојевић

Вељко Радојевић
(1868-1959)

Вељко Радојевић је рођен 01. априла 1868. на Челима (Херцег-Нови), а умро 23. маја 1959. у Сан Франциску. Бавио се сакупљањем народних пјесама и књижевним радом. Био је сарадник Вука Поповића и Вука Врчевића. Године 1900. одлази у Сјеверну Америку задржавајући присне везе са својим пријатељима: Алексом Шантићем, Јованом Дучићем, Светозаром Ћоровићем.

Прве године исељеништва проводи у Сан Франциску гдје уређује лист «Слобода». Затим, 07. априла 1904. године сели се у Окланд и тамо покреће лист «Српска независност». У завичај се враћа 1906. гдје је убрзо ухапшен и након неколико дана пуштен. Поново се враћа у Америку. Објавио је сљедећа дјела: «Како је Травићка уклела Марка Маландрића или Тешко томе кога куну» (збирка приповијести), 1893., «Бокељев сан у Америци», 1909.,«Српске народне пословице и разне изреке», 1907., «Српске народне пјесме» 1912., «Прича у причи» 1924., «Сабрани књижевни радови», 1949.
Крајем 1982. године откупљена је Библиотека Вељка Радојевића, знаменитог Новљанина, од његовог унука др Велимира Л. Радојевића. Библиотека садржи 605 монографских публикација и 55 наслова серијских публикација. Монографске публикације су већином на српском језику (576) а мањи дио (29) на страним језицима (њемачки, италијански и руски). Након обраде по међународним стандардима (
ISBDM и UDK) садржај Библиотеке према УДК је сљедећи: општа група 24 публикације, религија 8, друштвене науке 27, природне науке 9, примијењене науке 10, умјетност 1, књижевност, лингвистика, филологија 496 и географија, историја, биографије 38 публикација. Књиге из Библиотеке Вељка Радојевића смјештене су са осталим легатима. Серијске публикације заступљене су са 55 наслова и 225 годишта. Међу насловима серијских публикација издвајамо ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ 1826-1914 што обухвата готово цијело стољеће излажења и СРПСКО-ДАЛМАТИНСКИ МАГАЗИН 1840-1873. Остали наслови обухватају мањи број годишта наше најзначајније књижевне периодике 19. стољећа.
Такође смо и нашу Завичајну збирку обогатили са два наслова серијских публикација чији је уредник био Вељко Радојевић. Лист СЛОБОДА (1901-1905) који је излазио у Сан Франциску и лист СРПСКА НЕЗАВИСНОСТ (1904-1908) који је излазио у Окланду.

Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови



 

 Majka Crnogorka

Вељко Радојевић - Мјесто вијенца Сави Бјелановићу

Вељко Радојевић - Поздрав Црној Гори

Вељко Радојевић - Погинулим борцима на Граховцу

Вељко Радојевић - Зрњу Р. Брњасићу

Вељко Радојевић - Гледала си ….

Вељко Радојевић - Ђевојка и прстен. *)






субота, 21. март 2020.

Вељко Радојевић - Ђевојка и прстен. *)






Ђевојка и прстен. *)
(Из збирке Вељка Радојевића)

Иза града Цариграда
Вода извире.
Ту долази млада мома
Воде узимље.
Мирко јој се с града баца
Златном јабуком:
„Узми, момо, ту јабуку, —
Бит’ ћеш за мене“.
Проговара млада мома
Искрај водице:
,,Нит’ ћу тебе нит’ јабуку,
Нит’ сам за тебе“.
Иза града Цариграда
Вода извире.
Ту долази млада мома
Воде узимље.
Мирко јој се с града баца
Златним ђерданом:
„Узми, момо, златни ђердан,
Бит’ ћеш за мене“.
Проговара млада мома
Искрај водице:
„Нит’ ћу тебе, ни твој ђердан,
Нит’ сам за тебе“.
Иза града Цариграда
Вода извире.
Ту долази млада мома
Воде узимље.
Мирко јој с града баца
Златним прстеном:
„Узми, момо, златан ирстен, —
Бит’ ћеш за мене“.
Проговара млада мома
Искрај водице:
„Узећу твој златан прстен —
Ја сам за тебе!“

*) Оваквих пјесама, што женске пјевају, има доста по приморју. Ми обраћамо на њих особиту пажњу купљача народних умотворина. Истина је да има народних умотворина по свима нашим листовима побиљежених, те купљач не зна, да ли је која побиљежена или није. Али у овом случају боље је и десет већ штампаних побиљежити него једну нештампану пропустити; тијем више, што се може трефити која варијанта много боља од прве.

Уредништво, 


“Нова Зета”  1889.








          




уторак, 17. јун 2014.

Вељко Радојевић - Мјесто вијенца Сави Бјелановићу




Мјесто вијенца Сави Бјелановићу

Зар да ти дјела витешка нижем,
Што као сунце у Српству сјају,
Кад тиме болу мелема нема,
Утјехе нема тузи, ни вају! …

За што? … та она бедем су тврди,
Што наше миле светиње штити;
Па нека суве потоком теку -
Тако ће само лакше ми бити! …

Вељко Радојевић


Босанска вила број 16  1897.