Националиста - Свијетлим стазама национализма

 

Свијетлим стазама национализма

 

Ми смо пошли стазом великих прегнућа,

Самоодрицања, болова и рана –

За примјером наших славних великана,

Напојени с врела њиних надахнућа.

 

Ми смо пошли свјесни историје наше

Исписане крвљу с блиставих ханџара;

Пошли смо у борбу против љешинара,

Што пљују на прошлост, традиције наше.

 

Против дивљих банда, ругобе и срама,

Што невином крвљу окупаше лица,

Против безбожника, гнусних варалица

У одбрану нашег Светосавског храма.

 

Ми смо пошли смјело, уздигнута чела,

Пошли смо на вапај ових голих страна

Да у вртлозима судбоносних дана

Сачувамо наша ојађела села...

 

И тако на путу великих прегнућа

Озарени духом свјетлих великана

Ми нећемо стати... Крв из наших рана

Оствариће дјело нашег Ускрснућа.

 

Националиста

 

Глас Црногорца бр. 15  1942.

          

Марио Руссо - Успаванка Њ. Краљ. В. Књагињици Јоланди-Маргерити

Успаванка Њ. Краљ. В. Књагињици Јоланди-Маргерити

Марио Руссо  у Спљету написао је и штампао на посебним листовима у дивот-издању сљедећу лијепу италијанско-српску успаванку, пуну њежности, вјеран израз српско-италијанских истинитих осјећаја. Да не би пошла изгубљена, ми је у наш лист саопштавамо, увјерени да ћемо угодити нашим читаоцима. Ко не знаде италијански, по српским стиховима бар у главноме ће разумјети италијански. Српски стихови су штампани ћирилицом.

Dormi, regal Faniciulla,

о душо душе моје,

nella morbida culla

дар слатке бабе Твоје.

Due popoli potenti

над Твојим санком бдију;

due cherubi fulgenti

дивно ти лице крију.

I primi son guerrieri,

непријатеља страва;

vinser armi e corsieri,

велика им је слава!

Quegli altri han d’ oro i nimbi,

сребрна су им крила,

e fan sognare i bimbi….

Спавај, Кнегињо мила!

Sogna il Tuo Sangue invitto

и славу рода Свог’,

e trionfante il dritto

Кој’ ти дарова Бог.

Sogna, regel Fanciulla,

о душо душе моје,

nella morbida culla

дар слатке Бабе Твоје!

Глас Црногорца  бр. 25    1901. 

Секула Дрљевић - Говор у скупштини

Др. Секула Дрљевић

Др. Секула Дрљевић: Држати данас велике говоре, значило би вријеђати светињу овог момента. Давати изјаву о солидарности са Србијом, значило би вријеђати јединство српских Краљевина, јединство одбране српских интереса. Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење српских земаља у једну српску државу.

Сукобиле су се двије велике идеје. Једну носи Србија, другу Монархија. Сукобио се аустриски империјализам са српском државном идејом. Није на представника аустриске државе извршен атентат ни послије тјерања Србијанаца из Драча, ни послије отмице од Црногораца Скадра, већ је извршен касније, у Сарајеву, као доказ не кривице Србијине, већ подјармљеност српске народне мисли.

Идеја национализма срушиће Монархију. Њен напад на Србију, то је копрцање државе, која мора пропасти. Зашто су аустриски државници убрзали своју пропаст? Да ли за то можда, да, знајући да морају пропасти, бар витешки сврше? Не вјерујем у аустриско витештво. Историја вели, да је Аустрија свуда била бијена, и свуда добијала тољага као биза на пазару (бурно пљескање). Шест вјекова српски народ ју је чувао од Турске. Шест вјекова он јој је служио као грудобран. Она је у невољи и клечала пред српским народом, давала му привилегије и замамљивала га разним лагаријама.

Ово је, господо, почетак коначног свршетка ове државе, чији је свршетак највиши интерес цивилизације. Она је у културном погледу, истина, изнад Турске, али у основи је неморалнија. Слажем се са једнодушним захтјевом посланика да се објави Аустрији рат. Жалим, само, што право још није створило такву одредбу, да објава рата Србији одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе. Али обје су српске краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства (бурно дуготрајно клицање и пљескање).

„Вјесник“ Цетиње  бр. 48 1914.

Вукашин Гаговић - Књазу Николи

Књазу Николи

Анђ’о мира с новим љетом

Доноси Ти сваког миља….

И с неба те благосиља

Свемогућом руком светом….

О, Краљевско Височанство!

Срећно теби ново љето,

И Краљевско звање свето,

Срећно Твоје Господарство.

Господ моћни испунио

Твоје жеље, наде, снове,

Дуго љета још славио

Здрав и срећан, годе нове….

То је моја жеља света,

И свакога Срба брата,

И свакога српског јата,

Васколиког српског свјета.

О, испуни, благи Боже,

Веље жеље Србинове,

Веље наде, свете снове,

Да Те боље славит може …

Вукашин Гаговић

Глас Црногорца  бр.2  1901

Митрополит Сава Косановић - Рана молитва 1889

Рана молитва 1889

(Кад су на ново љето запуцали топови на “Табији” Цетињског Манастира, пробудио сам се и свијећу запалио, пак се онда окренуо Истоку и Књажеву Двору, прекрстио се три пута и овако помолио):

Благи Боже, вјечна моћи,

Творче свега што постоји!

Моли ти се по поноћи

Слуга грешни што ти поји:

Благослови в’јенац љета,

Благослови Црну Гору,

И прегнућа њена света

У свакоме њеном твору …..

Поживи нам Књаз Николу

И Књагињу и Данила -

Петровиће све у колу, -

Та нам кућа сретна била;

Вазда моћна, славна гласа

У витештву и братинству ….

Без ње српству нема спаса -

Пропали би у туђинству ….

Митрополит

X. С. Косановић

Глас Црногорца 15-I-1889