Пучић - Срби на Косову 1878

Срби на Косову 1878

Тврдом стопом Србин стаде

На Косово кобно поље,

Стари крсташ разавио

Након пет сат црних љета

Откад згази Туре гадно

Туре гадно

Поље јадно.

Живо дрхћу од радости

Од радости

Свете кости!

Што су кости те ледином?

Моћи српских мученика

Рад слободе!

Гле устају! ….древне с’јенке….

Та госпоцка ведра лица!....

Цар Лазаре, вођа Милош,

С Косанчићем друг Топлица,

Стари Богдан с девет тића

Девет тића

Југовића,

Те у сусрет српској војсци:

“Ој Бог с нама” у глас кличу

“Дивни наши заточници,

Срећни млади нараштају,

Већ дорасли нашој слави,

Нашој слави

И држави!”

Пучић

Ристо Ковачић – Прилози за повијесницу Боке Которске

Боци Которској

Боци Которској

Гледам море, гледам брда ова,

Поносито што око нас стоје;

Лађа плови, тишина је н’јема,

Мисли ми се из прошлости роје.

Ево Боке! Аох жељо давна,

Градови се свуд виде бијели,

Видиш да је то све једна земља

Само што је то море дијели.

С л’јеве стране Херцег-Нови лежи

Мало даље манастир Савина

Задужбина српскијех владара,

Србинова та давна светиња.

А са десне што се оно диже?

Узвишено до небеса горе;

Гдје но орли коло ухватише,

Поздрављајућ’  плаво српско море.

То је Ловћен, Србинова слава,

То је ово поносито ст’јење;

Што је Србу од вајкада мило

Као да је све драго камење.

Збогом Боко! Прими поздрав овај,

Па га носи браћи тамо горе;

Тихи поздрав, и уздисај српски,

Као зрачак од  јутарње зоре

Бос. Петровац              К……..

Босанска Вила бр. 7    1901

Секула Дрљевић - Говор у скупштини

Др. Секула Дрљевић

Др. Секула Дрљевић: Држати данас велике говоре, значило би вријеђати светињу овог момента. Давати изјаву о солидарности са Србијом, значило би вријеђати јединство српских Краљевина, јединство одбране српских интереса. Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење српских земаља у једну српску државу.

Сукобиле су се двије велике идеје. Једну носи Србија, другу Монархија. Сукобио се аустриски империјализам са српском државном идејом. Није на представника аустриске државе извршен атентат ни послије тјерања Србијанаца из Драча, ни послије отмице од Црногораца Скадра, већ је извршен касније, у Сарајеву, као доказ не кривице Србијине, већ подјармљеност српске народне мисли.

Идеја национализма срушиће Монархију. Њен напад на Србију, то је копрцање државе, која мора пропасти. Зашто су аустриски државници убрзали своју пропаст? Да ли за то можда, да, знајући да морају пропасти, бар витешки сврше? Не вјерујем у аустриско витештво. Историја вели, да је Аустрија свуда била бијена, и свуда добијала тољага као биза на пазару (бурно пљескање). Шест вјекова српски народ ју је чувао од Турске. Шест вјекова он јој је служио као грудобран. Она је у невољи и клечала пред српским народом, давала му привилегије и замамљивала га разним лагаријама.

Ово је, господо, почетак коначног свршетка ове државе, чији је свршетак највиши интерес цивилизације. Она је у културном погледу, истина, изнад Турске, али у основи је неморалнија. Слажем се са једнодушним захтјевом посланика да се објави Аустрији рат. Жалим, само, што право још није створило такву одредбу, да објава рата Србији одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе. Али обје су српске краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства (бурно дуготрајно клицање и пљескање).

„Вјесник“ Цетиње  бр. 48 1914.