Прока Јовкић (Нестор Жучни) - Поклич

 

 

Поклич

 

О, да је проклет ко сад себе жали,

Ко своју душу не сме огњу дати!

На жртве наше чека Бог и Мати!

И самом небу ми смо на пут стали.

О, да је проклет ко сад себе жали!...

 

О, да је проклет ко се судбе плаши,

Ко страхом дршће, и од борбе преза!

Нек наше срце буде света веза,

Да гране сунце из гробова наши.

О, да је проклет ко се судбе плаши !...

 

О, да је проклет ко милости чека,

Ко ропски клеца, гмиже, пузи, моли,

Гвозденим ланцем спутан бити воли,

Но да му буде смрт борбена јека.

О, да је проклет ко милости чека !...

 

О, да је проклет ко год нема вере,

Да дело ово није дело право!

Јунаци! Браћо! Напред само!

Здраво! Нек наша рука паклени стег здере!

О, да је проклет ко год нема вере!...

 

Београд, 17. септембра, 1912.

 

Прока Јовкић