Стеван Л. Бешевић - Заробљенику

 

 

Заробљенику

(Из песама, Светли дани“)

 

Не, ми нисмо с мржњом пошли, у витеза мржње нема,-

Пружи руку, млади беже, и док сеиз каву спрема,

Одагнајмо облак с чела и са срца тугу стару,

…………………………………………Па савимо по цигару.

 

Шта то гледаш, млади беже, у облачку плавог дима? Пробуди се, више нисмо на обали Црног Дрима —

Што је било, нек је било; сад не жали, нити плачи... Укрстисмо бојне сабље, ал’ к’смет је био јачи.

 

Не, ми нисмо с мржњом пошли, већ са надом бојне среће Ми чувамо нашу мржњу за душмане много веће...

Крв нек вам је наша проста; имадосмо зашто мрети;

Што узесте од нас мачем, то вратише бајонети.

 

... Сваког дана после борбе, грмљавине, страшне сече,

Кад падаше на опкопе и пољане мразно вече,

Јездили су измеђ’ мртвих до два духа с белим јатом,

То је био царе Лазо, упоредо са Муратом.

 

И често се устављаху, своје миле да потраже,

Да мртваце помилују, рањенике да оснаже...

Не трзај се, млади беже, видеше их мртве страже

……………………………….Видеше их мртве страже...

 

Разведри се, млади беже, и не дај се мучној сети –

Крв нек вам је наша проста; имадосмо зашто мрети.

Јер ми нисмо с мржњом пошли, већ са надом бојне среће. Ми чувамо мржњу нашу за душмане много веће ...

 

Стеван Л. Бешевић.