Вој. Шако Петровић-Његош - Ком. Невесињском Трипку Буви

 

Ком. Невесињском

Трипку Буви

 

Изнад равна Невесиња

Када српска кликну вила;

Кад Балкану — племе твоје —

Страшне борбе разви крила!...

 

Кад прегнућем соколова

Зајечаше Славске горе;

Кад се зачу на све стране:

„Ха, напријед – на злотворе!!...“

 

Када силна турска војска

Од свакуда нападаше,

Са јунаштвом урођеним

Српску крвцу прољеваше.....

 

Тад те браћа изабраше

Да им вођа будеш см’jели.

Тад сте Српство задужили,

Сплели в’јевац неувели.

 

Удим праха лећели сте

Ко орлови у облаке;

Са славом се овјенчали

И првенством међ јунаке.

 

Тад си пао као витез

На мегдану јуначкоме.

Милу браћу оставио

На бојишту крвавоме,

 

Силном надом вјери светој:

— Да ће браћу заштитити,

Тешки ланац петвјековни

Са слободом зам’јенити.

 

За слободу рода твога

Јуначки си погинуо,

А род твој је у мукама

Жртвом Српства потпaнyo!...

 

У њ се туђин yгњездио!...

Па му нову вјеру ствара,

Све што му је чaсно, свето,

Све му трује и обара.

 

Српство му се оглушило,

Нит’ га пита, нит’ га тражи,

И на очи његове се  

Друга вјера шири, снажи.

 

Благо теби, храбри вођо!

У гроб светим мисли сађе,

А не виђе, нит’ си чуо

Што ти јадну браћу снађе! . ! .

 

Ти почивај, наш витеже,

И земља ти била лака!

И свој браћи благо онда

ІШто падоше од јунака!

 

Ах! боље је погинути

Сваком Србу св’јетла лица,

Него мучки плијен бити

Страшљивијех изјелица!......

 

Вој. Шако Петровић-Његош