Пјесма на
колијевци
Кад сам
првом св’јет углед’о,
Над
кол’јевком, драга мати
Пјеваше ми:
слатко чедо!
Србином се
мораш звати.
Чуваше ме
као своје
Очи и све
благо св’јета,
Клицаше ми:
злато моје!
Мој лијепи
пипчак цв’јета.
Жив ми био
много љета,
На утјеху
мајке своје,
Нек сврх
тебе рука света
И анђели
Божји стоје.
Сретан био у
твом в’јеку,
Вјеран синак
своме роду.
Ал’ те кунем
на мом мл’јеку,
Гини за крст
и слободу!
К’о љубазна мати права,
Пјевала би
да ме с’влада
Да с’ умири
и успава
Невинашца
душа млада.
Што ми тада
препоручи,
У срцу ми
оста трајно,
Те ми увјек
јасно звучи:
“Чувај своје
име сјајно.”
С тога,
мајко, теби хвала!
На наукам’
светим твојим;
На рођењу
што с’ ми дала,
Да их у мом
срцу гојим.
Бар, 1902.
год. Мило Јововић
“Голуб” бр.
8 1902.
Нема коментара:
Постави коментар