Чедомир К. Протић - Векови су прошли

Векови су прошли

Векови су прошли од Косовске битке;

Векови су прошли од кад царство паде,

Кад падоше њоме многе сабље бритке,

И скова се ланац за патње и јаде.

Векови су прошли, више неће проћи,

Захрђо је ланац који мора пући,

После кога мора светла зора доћи,

И прогнани да се врате својој кући.

Векови су прошли; пет их је ал’ много,

У пакленом ропству, у ланцима тешким,

Кад је Србин тол’ко претрпети могô,

Хранећи се духом храбрим и витешким.

Векови су прошли, а народ је ћутô,

И сневао један дам слободне зоре;

Сневао јунаке док је гвожђе круто,

Стезало и болно плакале су горе.

Векови су прошли и више не треба;

Векови су прошли, више неће проћи,

Јер се рађа сунце негде у дну неба,

И дан светô свиће после тмурне ноћи.

Векови су прошли; луч  слободе гаснô,

Теби ланцем спутан напаћени роде,

Ал’ ће сад да сине и светло и јасно,

Као сунце Правде и сунце Слободе.

И ја га већ гледам, где се рађа сводом,

Као некад што је напаћени роде, 

И кликћем у души за вашом слободом:

Здраво, здраво сунце Правде и Слободе! 

Чедомир К. Протић

“Балкански рат” бр. 6   1913.