Трагом нечовека
Доста је било ваших теза и теорема
И бесмислене приче о рају што претстоји;
У амбарима нашим ни данас жита нема,
Јер чопор нерадника - сељаку капу кроји.
Ваше крваве стопе прекриле сваку страну
Од Душановог Скопља
до врха Словеније;
Шта сте за пола века створили на Балкану?
Друштво вечитог страха и вечне мизерије!
Опросили сте капом све престонице света;
Награбили се пара, наотимали вила
Уз хвалисање срамно како вам читлук цвета,
А опљачкана раја свега је жељна била.
Разорили сте село, унаказили људе,
Чак и по светињама доушнике сте крили;
И ваљда нема кутка тлом ојађене груде,
Што га шпијунском њушком нисте опоганили.
Од позајмљеног новца (још га вратили нисте)
Празне фабрике зврје или на штету раде;
Тако свирепост своју с лудошћу допунисте -
Тамнице за недужне, фабрике за параде.
Једном је Достојевски, благи хришћанин, рек’о
Да и разбојник клети искру човештва има;
Ал’ да је вас познав’о други појам би стек’о
О свету Нечовека и вашим неделима.
Зато црвена звезда неповратно се гаси;
Распадате се гнусно клоаком историје;
Ваше идејно смеће односе дном таласи
Слободе што се увек - рађа из агоније.
Јануара, 1990 Д. Рајковић
Гласник Српског историско-културног друштва “Његош’’
Нема коментара:
Постави коментар