А. Тресић Павичић - Опет на сунцу

 А. Тресић Павичић

Опет на сунцу

Из епиникијских пјесама “Освећено Косово”

Рибари вргоше мрежу

У сиње дебело море;

Крок око паса притежу,

С отпором мора се боре.

Ногом се упиру босом

О оштре приморске шкрапе.

Бур аим провија косом;

Не треба рибару капе.

Складнијем хакањем вуку

Коноп уз урвину струм.

Свију се буре у хуку,

Ко вито пруће у грму.

Тешко ли данас се вуче!

Бити ће обилна лова!

Сваки у длан захуче,

И коноп заузла с нова.

Што ли се улови, боже,

Је л’ дупин, је л’ псина морска?

На длану одр’јеше коже,

Тврде ко чесмина горска.

Мрежу притегоше крају,

Ал’ у брод дићи се не да:

Рибари од чуда зјају;

Свак у њој наказу гледа.

Упр’јеше из пет’них жила,

Дигоше наказу ону;

Ал’ кад у броду је била,

Замало брод н епотону.

Сву су је обрасли браци,

Свилене, шкољке и ресе,

Када је мрежа избаци,

Ц’јела се палуба стресе.

Ножем је чистити стану

Од шкољка, брака и гљива:

Злаћана пера тад плану,

Ко муња с облака жива.

Рибари заносно кличу,

-Љуља се с радости барка –

Сви једним гласом завичу:

“Топуз је Краљевић Марка”! …

А. Тресић Павичић, Беч

Босанска Вила бр. 7  1913.