Васкрсавајте
Васкрсавајте
расточене кости,
Предака
мојих, час је васкрснућа,
И
разбудите успавано племе
За нове
борбе и нова прегнућа.
И
ужежите Лучу од Слободе,
И
уздигните гордо изнад чела,
Пронесите
је куд вас жеље воде,
Кроз српске
горе, градове и села.
И нек
забрује са храмова звона,
И
намастира давно освештани,
И нек
загрме речи са амвона:
“Родино
моја, очајни су дани!”
Родино
моја, грудо моја слатка,
Има ли
за те светлости и дана,
Чујеш
ли ропац браће умируће;
Чујеш
ли гробља још неопојана?
О,
васкрсните расточене кости
Предака
мојих, час је васкрснућа,
И
разбудите успавано племе
За нове
борбе, и нова прегнућа.
Милорад
Петровић, Младеновац
Нема коментара:
Постави коментар