Српски
роде, мили роде!
Наша дико,
наша славо,
У теби је
зрак слободе
Од
в’јекова засијао
Напаћени
кроз сто мука
Бранише те
синци мили,
Била им је
снажна рука
Да с’
одупру свакој сили.
Од Косова
па до сада,
Јуначки се
Србин бори;
За слободу
гине, пада,
Да свом
роду вјерно двори.
Српски
роде, мили роде,
За тебе
смо справни само:
Посред
ватре, посред воде,
Да животе
наше дамо.
Косово нас
учи поље,
На дужности
наше свете:
Да је
пасти мртав боље,
Него носит
ланце клете.
На хиљаде
туна паде
Славних српских
мученика;
Лазар
свети живот даде,
И Обилић,
наша дика.
И ми ћемо,
мили роде,
Њине стопе
слиједити;
Ради тебе
и слободе
Ув’јек
своју крвцу лити.
Бар (Црна
Гора) 1895. Мило
Јововић
Босанска
вила бр. 11 1897.
Нема коментара:
Постави коментар