Г. Мин.
Војном Војводи Пламенцу
Са Чакора данас гледаш гдје весело Срб живљаше,
И размишљаш о судбини Краљевине јадне наше,
…..
Ал што Бог да, Орле стари, у моћ Срба ја
вјерујем,
И набрајам жељно дане док млад живот пожертвујем
-
Тамо, тамо, за та брда насљедна ме жеља вуче,
Тамо мили народ Српски пати, страда и јауче;
Но пошто те неизбројно турско зрње поштеђело,
Ако редом умирасмо, умри Орле ти весело -
Младеж ће се Црногорска угледиват на
Војводу,
Кои скоро вијек данâ служи Књаза и слободу,
Све јуначки и ревносно, и по дневи и по ноћи,
Не подлежућ трудовима ни времену строге моћи.
-
Књаз Мирко
Глас Црногорца 29-VII-1900
Нема коментара:
Постави коментар