Богољуб Николић - Босанцу

Босанцу

Да си био моћан, славан,

-То и небо знаде плаво-

Понос рода Србинскога,

„Ој, Босанче, стара славо!”

Кидао си ропске ланце;

За слободу с’ живот дав’о,

Јуначки си у смрт глед’о,

Тврда срца, тврда главо.

И док душман разбијаше,

Твоје груди ка ‘но камен

Поносито ти му сташе,

Тврд си као кремен камен.

Ко те не зна - познаће те,

Да си љутац тврди камен,

Да си ст’јена од кремена

Гдје станује живи пламен.

Чајниче         Богољуб Николић

Босанска вила бр 7  1907.