Живот
Извија се сиња магла
У висине грдне, јаке, –
Сиња магла у висине
Згомила се у облаке;
А облаци отежају,
Па се опет врћу доље:
Силни пљyсaк из облака
Све потопи равно поље. –
А на поље зима пане,
Смрзне вода као греда, –
И што ј’ прије магла била,
Сад су само Санте леда...
А наш живот што је друго
Heгo она магла сиња? –
Лети, лети — под облаке,
Па се свали са висина... –
Те у калу и у праху
Котрља се, дави, гуши,
Па тек само зиму чека,
Да га укочи, обездуши... –
И зима га укочила,
Ни маћ’ му се више не да:
Ој младости, – магло сиња!
Ој старости, – санто леда!
Филип Ј. Ковачевић
“Нова Зета”
1889.
Нема коментара:
Постави коментар