Младен Ст. Ђуричић - Пред падом Једрена

Пред падом Једрена

Вазда, кад би где писнула труба

Ко оро небу летео је смело;

Освета му је била свето дело,

Освета тако крвава и груба!...

Најзад ко део гвозденога стуба

Охол је стао пред Једрене бело,

Ал’ тад му туга згрчи биће цело,

Пред падом овог горостаса – дуба!

Ај, џине, царе трију силних мора

Зашто ти чело тако пуно бора,

Зар младост неће повратити снове?

Зар ових дана, цветају руже

Да с мунарета хоџе ти протуже

Вај, за одласком деце пророкове…

Младен Ст. Ђуричић

“Балкански рат” бр. 9   1913