Милош Видаковић - Мир живота

Мир живота

Пада снег бео. Над белином ствари

Свест сама лута са незнаним смером.

Нит’ ја за кога, нит ко за мене мари,

Нити се тешим каквом добром вером.

Празан је дом и свет је празан цео.

Пада снег бео,

Пада снег бео.

А ја бих хтео бол и жеље дуге

И да сам вољен, вољен и да волим,

Да грлим радост ил’ колена туге,

Хтео бих да се безутешно молим

Огромном нечем, чега сам ја део.

Пада снег бео,

Пада снег бео.

И свет је празан. Белином засути

Друмови лепи, који срећи воде.

Срце је мирно, срце моје ћути,

Тек као бледе тишине да ходе

Снег пада, пада дан убог и цео,

Снег бео, бео,

Снег бео, бео.

Милош Видаковић

Босанска  Вила бр. 11 и 12   1912.