Дијете Лауше
Крете Лауш убојне једеке,
Млади јунак цвет свете љубави,
Око њега огари и лави.
Голеч гора задрхта од јеке.
Над њим лете посестриме виле,
Звижде њине отровнице стреле
Две се судбе на Косову деле.
Две се силне војске удариле
Сломи Лауш једренске делије;
Пљуском крв се равним пољем лије.
Седам паша смртну песму чуше
А кад осмог бити започеше
И виле се почеше да смеше
– Тад погибе Дијете Лауше...
Милош Обилић
Сетан к’о дан лета Миољскога,
Диван као сунце на истоку,
Кад завитла низ тиморе тмину,
Змај Обилић на бесном Ждралину
У смрт рину са тугом у оку.
А ко муња кад у ноћ запара
Тешка сабља у руци му сину.
Смрт се пред њом стрмоглавце свали
Људске крви запљуснуше вали.
Соко с кликом под небо се вину.
Огњен јунак, змајевита снага,
Коњ виловит, сабља опчињена...
Али залуд, да три срца има,
Нема њему Богом побратима,
Вечног мира покрила их сена.
Помор кркља... На хиљаде свуда
Пусти леже и чалме и ћурци.
И би срећа изнела јунака.
… Ждрал се сруши сред тисуће рака,
– Тад Милоша савезаше Турци.
Срђа Злопоглеђа
Космат ћурак од медведа сура
На страшна је огрнуо плећа.
Челна жила на змију те сећа.
У очима замаглила бура.
Два му брка ко два тешка лука.
Гракће гавран на капи од вука.
А кон витез к’о планина црна,
Тешком ногом камен станац слама.
Из ноздрва два му сучу плама.
Црна аша, на њој мртва срна.
Режи под њом пули рисовина.
О ункашу тулумина вина.
Небо стрепи... Блуди магла ниска.
Страх и туга... Само јунак када
Поглед баци, тад се крха, пада
Грање с јела и чује се писка.
Дивљач бежи за ледено стење
И рони се у бездан камење.
Земља стење а мрк јунак ћути;
За њим ступа чета бескућника.
Нема песме, нема бојног клика;
Дршћу горе, планине и пути...
К’о мрак гроба прети црна веђа.
– У бој иде Срђа Злопоглеђа...
Чобаница Рада
Горско небо набрекло у ноћи
Срму точи врх јеловог грања.
Румен месец од љубавног вина
Белу звезду небеских дубина
У наручју јарког сунца сања.
А језеро у горској самоћи
Уљуљкује утву златокрилну.
Јелен грли кошуту под борјем.
Славуј руже занео даворјем.
Ноћ љубави љубав рађа силну.
Све под дахом чаролија гора,
Само тужна Чобаница Рада.
Њену песму стадо чути неће.
Раде јој се на Косово креће
- Стога тужи и уздише млада...
