Живот
Извија се сиња магла
У висине грдне, јаке, –
Сиња магла у висине 
Згомила се у облаке;
А облаци отежају, 
Па се опет врћу доље: 
Силни пљyсaк из облака 
Све потопи равно поље. –
А на поље зима пане,
Смрзне вода као греда, –
И што ј’ прије магла била, 
Сад су само Санте леда...
А наш живот што је друго 
Heгo она магла сиња? –
Лети, лети — под облаке, 
Па се свали са висина... –
Те у калу и у праху 
Котрља се, дави, гуши, 
Па тек само зиму чека, 
Да га укочи, обездуши... –
И зима га укочила,
Ни маћ’ му се више не да: 
Ој младости, – магло сиња! 
Ој старости, – санто леда!
Филип Ј. Ковачевић
“Нова Зета” 
 1889.


 
Нема коментара:
Постави коментар