Соутв… - Росе

Росе

Косом хладном ошинуто би и Росе мало,

Гђе га бродовље за непогоде одмарало,

Пострада оно љуто од сарацена крвних.

Оставши ум спомен само успомена давних,

Млетачких галија бјаше пристниште славно;

Гусара легло, турака разбојиште тавно.

Судбина црна, страшна разапе тамна крила

Тугом, бједом и чемером Росе засјенила.

Једва се назире обрасли већ бедéм сури

Бршљаном, гђе пропасти славној, забораву јури.

Уточиште, то драго место већ пустара скрива

И дивљег грма опојни мирис облива;

Изумире нечујно, тихо забораву греде,

Преживљујућ фазе крваве и страшне бједе.

Косом хладном ошинуто је  Росе мало,

Гђе се бродовље за непогоде одмарало.

Соутв…

“Бока” велики илустровани календар за годину 1911.