Пред ћивотом Св. Петра Цетињскога
С чистијем срцем кад ти се молим
За ђело чисто, божје и свето,
Душа ми дахне, болу одолим,
Са мутне скинем одијело клето,
И видим свијет, ко неба рај,
И видим људе и сунца сјај!
Не једном зачух у срцу мира,
Анђела благог што чува своје;
Не једном славих радосног пира,
Кад срце патно весело поје,
И виђех свијет ко неба рај,
И виђех људе и сунца сјај.
Молитва твоја небу је драга
Чује је оно, очински прима;
Кријепости сипље силно, да блага
Са душе чаму паклену снима,
Видимо свијет, ко неба рај,
Видимо људе и сунца сјај.
Не престај молбе небу носити:
Патисмо јадни! Сјећај се Срба,
Љути вал на вал тешко га хита;
Ах, суха ум би, предрета грба,
И гледа свијет ко паклен вај,
И виђе мучен ускрсни рај!
Ђ. Шпадијер
“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.
Нема коментара:
Постави коментар