Молитва
(По Лермонтову)
У часу жића трудну
Кад тјесним’ срце груст.
Једну молитву чудну
Ја зборим на изуст
„Јест сила благодатна
У рјечи која с’ ори.
И у њих непоњатна
Но света дражест збори“.
И бреме с’ душе маче
И сумња далеко..!
И вјерује се — плаче,
Тад лако — прелако !
Ј. Поповић Липовац
"Црногорка", број 3 1885.
Нема коментара:
Постави коментар