понедељак, 3. април 2017.

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сан витеза

Сан витеза

Витез сања како гора јечи,
И глас зове Краљевића Марка:
“Где си Марко!? Чуј бајонет звечи…
А бој то је твоја љубав жарка.

Устај Марко! То су твоји људи,
Већ стигоше до Прилипа твога:
У сваког су од челика груди,
Без калпака нема ни једнога!”

И још витез на бојишту сања:
Како Марко по адету своме
“Нове Турке” по Прилипу гања:
“Смрт је ваша у топузу моме!”

Па се Марко са заставом вину:
“Где сте, Срби?  Где су бајонети!?”
Силна војска око града плину:
“Ту смо, Марко! – Не жалимо мрети!”

Тад топова рикну хиљадама:
Сав се Прилип из темеља тресе!
Војска војску из шанчева слама,
Марко гледа и времену сме се,

Па се Шарцу на рамена баци,
К’о муња се кроз Бугаре вину,
За њим српски грнуше јунаци
И Прилипу дан слободе сину…

Бој се сврши на Прилипу граду;
Крв се туђа свуд рекама креће. –
Марко гледа Србадију младу,
И кроз српске пукове се шеће,

Па свуд руке херојима стеже:
“Здраво браћо!”- тражи костиј’ звуке, -
Џин раменом ни један не слеже;
Сваком беху од челика руке…

А Марко се херојима диви:
“Зар још има и оваквих људи?
Зар још има ко да вечно живи?
Зар још има од челика груди?!”

“Напред, Срби!”- Краљевић им каже.
Тако витез на бојишту снива,
Како Марко Србима помаже,
А Србија све силнија бива.


“На рекама Маћедонским”

 Д. М. Јефтовић-Полимац

 Војиште



Племенитим Кћерима Албиона

Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,
Вама, добре, племените кћери славног Албиона,
Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.
И вазда Вам на великом милосрђу благодари.


Војиште.                                                     Писац.



Нема коментара:

Постави коментар