Влада Јовановић - Македонијо!

Македонијо!

У вези с написом “Проблем Македоније” од др. Часлава Никитовића, објављујемо и песму “Македонијо” коју je спевао, у пророчком надахнућу, наш песник Влада Јовановић пре но што je та област била ослобођена од Турака. Taj песнички сан В. Јовановића био je остварен 1912-13. године. Ta колевка српске прошлости, међутим, отргнута je поново из српске целине. Њој ову песму шаљемо:

И ти си била некада славна —

Друга ти земља не беше равна!

Твоја се слава no свету вила —

И ти си некад поносна била!

Весо се поклич пo теби вио

Македонијо!

Ти си споменик словенске славе.

Ти си још сведок борбе крваве,

У коју Српство из Бојке стиже,

Па дичну тврђу Србицу диже,

Очајно бој се пo теби био,

Македонијо!

Ти беше тежња Немање славног

Из оног доба дичног и давног,

Кад су се Срби у својој сили,

Још за јединство своје борили,

Кад се стег српски поносно вио

Македонијо!

У теби Душан задоби славу,

И стави себи круну на главу;

У теби беше Душанов престо

Скопље му беше престоно место.

Ту je и закон Србин добио

Македонијо!

Ти беше алем цара Душана;

Ти беше земља Југа Богдана

У теби Хреља задоби крила —

Ta ти си некад на гласу била;

Весо се поклич no теби вио

Македонијо!

У теби беше Момчило славни

Koг памти песма из доба давни’;

У теби Прељуб витешки влада;

У теби беше сила и нада —

Beco се поклич пo теби вио

Македонијо!

Велес je негда друкчије сјао,

Кад je Оливер њиме владао,

A Солун беше страх за Турчина,

Са бојне славе болног Дојчина,

Ta и Серез je друкчији био,

Македонијо!

Бијаше варош дична и мила —

Ту je царица српска седила.

Душана Силног љуба Јелена . . .

Дичнија беше чак и Водена —

И њен je понос друкчији био

Македонијо!

Ти некад сјаше ко сунце јарко

У теби беше Краљевић Марко,

У теби песма витешка поста,

У теби спомен на прошлост оста,

Кад се je Марко с Турцима био,

Македонијо!

Онда кад беше словенско доба,

Ускрсе твоја слава из гроба,

A када Српство у слави сјаше,

И ти у њему моћна бејаше,

Весо се поклич no теби вио —

Македонијо!

Али кад на кобном Косову пољу,

Негдашњег српског поноса неста,

И твоја слава у часу преста,

И тебе нађе удес немио,

Македонијо!

И ти у турске окове паде;

И тебе Турчин тлачити стаде;

И ти са Српством роб турски поста

И ти претрпе много и доста.

Таман те облак беше покрио

Македонијо!

И сад си јоште у тешкој сети,

Нема те јоште нико да свети,

Јоште се само душмани ломе,

Да те подвргну јарму новоме,

A свак се прави пријатељ мио,

Македонијо!

Али ће скоро ведар час доћи,

И твој ће очај убрзо проћи,

И твом ће сјају ускрс да стигне,

Чим Српство бојну заставу дигне;

Чим дође тренут дичан и мио,

Македонијо!

Твоје ће дуге муке престати,

Твоја ће слава опет блистати;

Твој ће се углед опет подићи,

Ти ћеш све своје жеље постићи,

Прилеп ће бити што je и био

Македонијо!

Влада Јовановић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”