Ђуро Перовић - Војводи Анту

Војводи Анту

Гдјегод кликну труба бојна

И проли се капља крви;

Јурио си, орле стари,

Да међ’  прве будеш први.

Кол’ко год је самрт клета

Твом животу пријетила,

Све је више ћорда твоја

Душманину крвцу лила.

Кол’ко год је самрт клета

За те раку припремала,

Снажније је нога твоја

Унапријед  корачала …..

Доста си се варка с њоме,

Презрео је триста пута;

Али куцну веће часак,

Да допаднеш њена скута.

Не стиди се, орле српски!

Што те сада предобила,

Трудан соко клонут’  мора

И одморит’  своја крила.

Зато и ти отпочини,

Претрудан си, стари лаве;

Црна Гора знаће догнут’

За те спомен вјечне славе.

Глас Црногорца  19-III-1889